Alternativna urbanizacija u Boru

У Бору је, током прошле године, гостовало 6 уметника и уметница, учествујући у реализацији пројекта Народне библиотеке Бор „Алтернативна урбанизација у Бору“. Резултати њиховог боравка и рада у Бору објављени су у специјалном издању Бележнице, листа Народне библиотеке Бор. Представљамо избор из радова, као и изводе из текстова и једне песме, који су сабрани у овом издању. Пдф издање Боросана можете скинути са линка на дну странице.

Драган Стојменовић, уредник специјалног издања:
Основна идеја ове публикације је да прикаже резултате реализованог програма у Бору са циљем покретања интеркултурног дијалога. Примарни циљ је садржао пропратне методолошке елементе саме реализације програма који су једнако били продуктивни и вредни бележења, сакупљања и чувања, тако да је одабрана стаза уједно била и сама себи сврха са занимљивим, очекиваним и пожељним лутањима учесника. Пред вама ће, надамо се, ускоро бити "дизајнирани" документ који носи својеврсну интерпретацију свакодневице и савременог доживљавања Бора са надом да ће у вама подстаћи реакцију коју бисмо радо видели, запамтили и ценили.

Избор из радова и текстова




Драган Стојменовић
ПРОТЕЗА ЗА СИНХРОНИЗАЦИЈУ
...
Растеже се парадокс бакарних река које отичу и  људи који остају... У том тренутку без сувишних речи, претпоставимо, потребан је дијалог... Претпостављене вредности интеркултурног дијалога у поменутим процесуалним условима који су постојали и постоје у Бору, морају се одржавати активним из једноставног  разлога супротстављања закуцаном идентитету и стигматизацији којој су склони носиоци моћи именовања. Слобода израза, избор метода и дијалог су, дакле, пресудни за ову публикацију, која ће покушати да приближи стварност, слику и текст свом предмету посматрања и проучавања једнако колико и сваком читаоцу
понаособ – могућност јединственог виђења, надамо се сваког пута другачијег од предходног. Надамо се да ће аутори који су учествовали у програму и чији су радови штампани у овом зборнику једнако уживати у фузији сећања,
савремености и стварности, тако да ћемо ми који смо били инспирација или тема њиховог стваралаштва бити другачији и други увек када се врате својим радовима или нама.




Владан Јеремић и Рена Реадле
ТРАНЗИЦИОНА ПРАВДА
...
Током нашег боравка у граду Бору фотографисали смо апокалиптичне пејзаже и слушали невероватне приче о прошлости и будућности овог места. Бор је заправо израстао из рударске јаме. Да није било копа, не би било ни града... ... ... питали смо се да ли заправо град Бор има већ унапред дефинисану судбину трансформације у историјски културолошки артефакт,  или пак у неинтерпретирану нову рударско-геолошку епизоду у којој се рециклирају вештачка брда. Гласине о судбини највећег рударског државно-корпоративног басена Србије још увек остају у мутној сфери транзционе прерасподеле, а тешке историјске околности и ратови на тлу бивше Југославије нису заобишли негативу трасформацију гиганта као што је РТБ Бор. Наш уметнички рад ТРАНЗИЦИОНА ПРАВДА – Серија разгледница из Бора има намеру да разокрије бруталне елементе транзиционе (не)правде и да успостави критички однос са судбином радника и савременог борског пејзажа.




Ђорђе Одановић
ТЕНДЕР
Мотивисан интересовањем за једно ново тумачење термина „тендер’’, снимам колекцију фотографија у рударско-топионичарском басену БОР.
Постојање и фигурирање овог типа продајног оглашавања, одавно познатог у капиталистичком економском систему, сада се актуелизује како на нашој, тако и на  економско-политичкој сцени свих источно европских земаља, добијајући нова и промењена значења у контексту промене друштвеног уређења.
Када је реч о месту радника у тендеру, њихов положај је неизвестан, као и место уметника који непрестано преиспитују и проблематизују сопствену улогу унутар институционалних моћи и структура. Да бих сведочио о личној повезаности са друштвеном реалношћу, снимам портрете радника у амбијенту њиховог радног окружења. Користећи стратегију „двоструког погледа’’, данас значајног термина у фотографији, настављам  снимањем девастираних објеката - конструкција фабрике Бор-бакар. Управо веза са политичком економијом, етиком и естетиком ствара једну чврсту тематску нит која приближава ове две ситуације из фабричког круга. Исказујући несумњиве емоције према субјектима, остајем на релацији хуманих фотографија које нису стваране ради тржишта, него из неоспорног саосећања, без сентименталности.
Екстеријери и ентеријери старе Борске фабрике, злокобне конструкције, посматрачу нуде уверљиву патину времена, распадања, не само гвожђа него и друштвеног уређења.





Милена Марковић
СРЕБРНА ПРАШИНА
...
кад беже пацови они знају
да је ђаво однео шалу
па беже и они
у руднику је главни цигански ђаво
он се зове чохано
а у ходницима рудника су муриње
то су духови са лампама на главама
приђеш му а тамо нема човек
само одело рударско
...




Свебор Миџић
ВИКЕНД У ПОТОПЉЕНОМ СВЕТУ
...
Какву нам слику сликају радови настали на местима где је историја продужила даље? Готово без изузетка, а Бор то свакако није, то су призори урбаног пропадања. Пост-апокалиптични пејзажи који потсећају на оне из рецентне холивудске продукције, напуштене модернистичке зграде, канцеларије пуне трагова некадашњег људског присуства, одбачена тешка машинерија и пејзажи где се људско присуство назире само у траговима сведоче о катастрофи. Темељнији путописци нам чак понуде и решење, уколико се већ питамо о природи те катастрофе: историја. 
Готово да можемо да замислимо Клеовог Angelus novus-a како шири своја крила над Бором, и не само ту, док га ветар с почетка времена неумољиво носи напред. Дакле историја као кривац. Било историја која напредује лошом страном или историја која је ухваћена у раскораку, транзицији, и не може више ни назад ни напред.
Међутим, шта ако је у питању потпуно обрнути процес? Можда места попут Бора не пате од вишка историје, већ се налазе ухваћена на путу њеног повлачења?
...



Небојша Миликић
ИНТЕРВЈУ
...
Али више ме и сада занима, питам се, откуд се то све десило, откуд сви ти уметници у Бору?! Они, тако окупљени у ad hoc резиденси пројекту, формацијски представљају неку врсту „незавичајног одељења” у извидници-претходници. Сад је још само потребно одговорити на питање: претходници кога, или чега? Егзотичних туристичких похода на остатке индустријског друштва? Slumming-а (праксе привременог боравка средњекласних интелектуалаца у осиромашеним радничким или имигрантским заједницама, да би се након тога осећали боље у својим, не толико сиромашним)?
Мислим да су сва та питања отворена, али не и најважнија у овој прилици. Сви пролазници, дошљаци, посетиоци неког места заиста наилазе на сплет проблематике којој, могуће, нису ни дорасли. Али уметници имају времена, мотива, често и каквих-таквих средстава да се тим проблематикама, утисцима и коментарима позабаве. Због тога је њихов подухват и занимљивији.
...



Сачувајте пдф документ овог издања.

БОРОСАНЕ
Алтернативна урбанизација у Бору очима других

БЕЛЕЖНИЦА, часопис за библиотекарство, књижевност и културу, специјално издање бр. 2

Специјални број Боросане је штампана публикација и документ
реализацијe пројекта Завичајног одељења Народне библиотеке Бор Алтернативна урбанизација у Бору очима других, у оквиру ширег пројекта Мапирања интеркултурног дијалога Министарства културе Републике Србије и Културног центра Рекс. Програм и штампање ове публикације реализовани су уз помоћ и сарадњу Министарства културе Републике Србије, Културног центра Рекс и СО Бор.



Сачувајте радио џингл: Боросане, поглед на Бор изнутра а са стране.
У џинглу је коришћена музика Драгомира Миленковића „Цинцари“, чије је снимање помогнуто пројектом мапирања.
br /> br /> br /> blog comments powered by Disqus